Polinacija

Odavno se polinacija hortikulturnih useva ne bazira samo na medonosnim pčelama i insektima iz spontane prirode, pogotovo što savremeni faktori zagađenja životne sredine dovode do brojnih pomora i smanjenja njihove aktivnosti. U zaštićenom prostoru, u intenzivnoj voćarskoj proizvodnji a u novije vreme i u ratarstvu, neophodno je korišćenje dopunske polinacije, u čemu su košnice sa bumbarima vrlo pouzdan način da u vansezoni ili u nepovoljnim meteorološkim uslovima obezbedimo oplodnju i zametanje, koje će nam uvek garantovati visoke prinose i dobar kvalitet. Premijum kvalitet voća i povrća zahteva visoku ujednačenost veličine i oblika u čemu veoma veliki značaj ima pravovremena polinacija i oplodnja. Veća količina semena produkuje više biljnih hormona, što za rezultat ima krupnije plodove voća i povrća. Plodovi su teški, čvrsti i dobro se čuvaju, a izgled ukazuje na prirodan način polinacije. Prvi zametnuti cvetovi (king size) i plodovi su obično krupniji, brže rastu i imaju viši briks, a iznošenjem bumbara i korišćenjem regulatora rasta moguće je regulisati broj plodova u zasadima drvenastog voća i sprečiti pojavu alternativne rodnosti. Osim u paradajzu, dinjama i ranoj lubenici pod tunelima, košnice sa
bumbarima se obavezno koriste u zasadima borovnice, jagode, maline i kod šipurka, u zasadima jabuke, trešnje i kajsije, ali i kod pojedinih sorti kruške, kod breskve, nektarine i višnje.

U proizvodnji u zaštićenom prostoru veliki problem, naročito kod paradajza, predstavlja oprašivanje i oplodnja cvetova zbog slabe cirkulacije vazduha i smanjenog prisustva insekata u objektima, naročito u hladnijem delu prelaznih godišnjih doba.

Za polinaciju useva postoje različiti načini: mehanički (vibratori, ventilatori, pulsatori, …), hemijski (hormoni) i biološki (upotreba bumbara). Kako su zahtevi za kvalitetom i zdravstvenom bezbednošću voća i povrća sve veći, najprihvatljiviji način je biološka metoda, koja se zasniva na korišćenju bumbara kao oprašivača. Prednosti koje se ostvaruju korišćenjem bumbara kao polinatora su višestruke: ranije dozrevanje, intenzivnija boja i veća ujednačenost plodova, veća prosečna masa i čvrstina plodova, veći prinos, bolji kvalitet, odnosno veći sadržaj šećera (briks).

Najčešće postavljeno pitanje je zašto baš bumbar, a ne pčela?

Ustanovljeno je da su bumbari produktivniji i manje osetljivi na temperaturne oscilacije, nizak intenzitet svetlosti, pa samim tim imaju veći broj posećenih cvetova. Danas se bumbari obavezno koriste za polinaciju zasada različitih biljnih vrsta, najčešće: paradajza, paprike, tikvice, lubenice, jagode, borovnice, kupine, maline, kajsije, trešnje, višnje, kruške, jabuke i dr, kao i semenskog useva suncokreta, uljane repice i lucerke. I dalje dominira polinacija bumbarima u zaštićenom prostoru, ali je i broj košnica koje su namenjene višegodišnjim zasadima voća i semenskim usevima u velikom porastu.

Kod manjih objekata zaštićenog prostora se često javlja problem sa neefikasnošću rada bumbara. Glavni razlozi za to su:

upotreba pojedinih hemijskih preparata koji nisu dozvoljeni kod korišćenja bumbara;
loš kvalitet i gorak ukus polena, koji nastaje usled velikih oscilacija temperature i vlažnosti vazduha unutar objekata;
visoke temperature i niska vlaga u niskim objektima, jer tada bumbari ostaju unutar košnice kako bi rashladili larve; mrke pege na pucvaltu su znak da radilice usnim aparatom raspršuju šećernu vodicu po površini. Rupe u pamuku ukazuju da jepreviše ugljendioksida unutar košnice zbog lošeg provetravanja.
objekti su bez barijera na čeonim otvorima pa bumbari odlaze na obližnji izvor polena (bagrem, mrtva kopriva, drugo livadsko cveće).

Bumbari se postavljaju u usev na početku cvetanja prve cvetne grane (kod paradajza) i redovno dopunjavaju adekvatnim brojem košnica, sve do kraja cvetanja poslednje cvetne grane. U cilju zasenjivanja košnica u vrućim danima preporučuje se premeštanje košnica u zasenjeni deo objekta ili postavljanje nastrešnica za zasenu. Košnice treba postaviti na visinu od najmanje 60 cm od površine, uvek na južnoj strani i na zasenjeno mesto ali sa potpunom vidljivošću za bumbare. U vrlo ranoj proizvodnji košnice treba okrenuti ka prvim jutarnjim zracima sunca.

Okrenite košnice tako da otvori za ulazak i izlazak budu jasno uočljivi za bumbare. Nikad ne stavljajte više od 2 košnice na isto mesto i okrenite ulaze na različite strane. Košnice moraju biti u idealnom horizontalnom položaju da bi šećerna vodica bila ravnomerno dostupna koloniji bumbara. Obavezno sprečiti ulazak mrava u košnicu.

Redovno pratiti efekte polnacije proverom cvetova. Cvetovi koji su oplođeni bumbarima na vrhu prašnika dobijaju mrke pege, tako da se vrlo lako može pratiti efikasnost rada bumbara.

Koppert proizvodi različite tipove košnica trgovačkog naziva NATUPOL, sa društvima bumbara vrste Bombus terrestris.

Ovo nisu bumbari – ovo je NATUPOL

Vrste i namena košnica

NATUPOL SEEDS

Voće i povrće u malim objektima zaštićenog prostora i mrežarnicima kao i za proizvodnju semenskih useva. Jedna košnica sadrži društvo sa 10 radilica i trutova. Mala kolonija obezbeđuje uspešnu i kontinuiranu polinaciju na površinama od 1 do 25 m2. Nakon postavljanja aktivno je od 2 do 5 radilica, a nakon nekoliko dana iz larvi se razvija ostatak muških jedinki, koji se pridružuju oplodnji.

NATUPOL SMART

Povrće kratke vegetacije u zaštićenom prostoru: različiti tipovi paradajza, paprike i plavog patlidžana. Jedna košnica pokriva do 1000 m2. Smart košnica predstavlja izvanrednu inovaciju koja omogućava besprekornu polinaciju useva paradajza u tunelskim objektima zaštićenog prostora, gde se paradajz gaji u kratkom ciklusu na 5 do 6 cvetnih grana. Takođe se može uspešno koristiti u većim plastenicima kod useva koji imaju manju produkciju cvetova, kao što su dinja i lubenica.

NATUPOL STANDARD

Povrće i jagodasto voće u zaštićenom prostoru. Jedna košnica pokriva do 2.000 m2 u slučaju da na jednom kvadratu nedeljno imamo 25 do 35 cvetova..

NATUPOL EXCELL

Čeri paradajz, jagode i svi usevi u toplijem delu godine sa velikom produkcijom cvetova (35 do 60 cvetova/m2 nedeljno). Jedna košnica pokriva do 2.000 m2. Povećana veličina omogućuje bolju ventilaciju, više šećerne vodice i bolju regulaciju mikroklimata, što omogućuje besprekornu polinaciju u zahtevnim usevima i otežanim okolnostima.

WIRELESS BEEHOME

Koristi se za useve paradajza sa dopunskim osvetljenjem u zimskoj proizvodnji. Svi risiveri na pojedinačnim košnicama su povezani na centralni transmiter, kao i na centralni kompjuter, tako da je rad bumbara usklađen sa ostalim podsistemima u objektu zaštićenog prostora:otvaranje termalnih skrinova, obogaćivanje atmosfere ugljen dioksidom, dopunsko osvetljenje…

Polinacija useva i višegodišnjih zasada na otvorenom polju

TRIPOL

Usevi povrća na otvorenom polju, zasadi jabučastog (jabuka, kruška), koštičavog (trešnja, višnja) i jagodastog voća (borovnica, malina, jagoda, kupina), suncokret, lucerka, šipak i drugo. U košnici se nalazi oko 350 do 400 radilica sa kompletnim saćem 3 nezavisne košnice (matice, jaja, larve). Jedna košnica pokriva 5.000-10.000 m2. Društvo obezbeđuje kontinuiranu polinaciju tokom više od 8 nedelja, zahvaljujući razvoju novih radilica. Izrazito pogodna za oprašivanje u voćnjacima, ali je veoma važno košnice postaviti 4 do 7 dana pre početka cvetanja. Svaka od 3 nezavisne košnice omogućuje da se bumbari “otvaraju i zatvaraju”, da se košnice premeštaju, kako zbog primene hemijskih sredstva za zaštitu bilja, tako i zbog njihovog optimalnog korišćenja u prostornoj i vremenskoj dimenziji.

Košnica je izrađena od vodootpornog materijala koja štiti društvo bumbara od glodara i ostalih štetočina u poljskim uslovima, te još ima i dodatnu izolaciju koja eliminiše uticaj vremenskih uslova na kolonije. U početnoj fazi cvetanja preporučuje se korišćenje dve TRIPOL košnice na površini od 10.000 m2, a kada se na istoj površini pojave prirodni oprašivači, koristi se samo jedna TRIPOL košnica. Za trešnju i borovnicu u intenzivnim zasadima ide 3-5 košnica po hektaru, u zavisnosti od očekivane visine prinosa i od prisutva i brojnosti prirodnih polinatora.

NATUPOL BOOSTER

Usevi povrća na otvorenom polju, zasadi jagode, maline, borovnice, te semenski suncokret i lucerka. Jedna košnica pokriva 500 – 5.000 m2 i sadrži najmanje 300 aktivnih radilica, maticu, kao i potpuno formirano društvo sa jajima, larvama i pupama. Naročito se preporučuje u polinaciji koštičavog voća: kajsija, trešnja, višnja; jabučastog voća: jabuka i kruška; jagodastog voća: borovnica, jagoda, malina, kao i u lubenici i dinji ili u semenskim usevima uljane repice i suncokreta. Košnica je izrađena od vodootpornog materijala sa velikim ventilacionim otvorima i služi za brzu polinaciju. Kod visokih dnevnih temperatura neohodno je otvoriti i vršne otvore na košnici.

Takođe, u polinaciji različitih semenskih useva koristiti vrstu Lucilia (=Musca) sericata kada imamo vrlo ograničene površine ili vrlo teške uslove za oplodnju.

NATUPOL FLY (Lucilia sericata)

U kutijama težine 1 kg nalazi se oko 30.000 larvi ove mušice, koja se primenjuje jednom nedeljno u sledećim količinama:

semenski usevi kupusnjača (kupus, karfiol, uljana repica – Brasicaceae) 20 – 25 ml/m2; 1 x nedeljno
semenski usevi salate i endivije (Asteraceae) 15 – 20 ml/m2; 1 x nedeljno
semenski usevi mrkve (Apiaceae) 20 -25 ml/m2; 1 x nedeljno
semenski usevi luka i praziluka (Amaryllidacea) 20 -25 ml/m2; 1 x nedeljno

Nakon nanošenja, potrebno je larve zaštititi papirnim štitom od direktnog sunčevog zračenja i kondenzacije ili padavina. Takođe je potrebno održavati temperaturu vazduha od 18 – 28 oC i redovno navodnjavati semenske useve zbog adekvatne produkcije nektara.