BIOLOŠKA KONTROLA BROJNOSTI ŠTETOČINA

Biološka kontrola štetočina u zaštićenom prostoru nastala je zbog potrebe efikasne kontrole štetnih insekata, kada u uslovima pojave njihove rezistentnosti, nije moguće postići zadovoljavajući efekat klasičnom zaštitom hemijskim preparatima. Naime, osnovni razlog prelaska na biološke sisteme zaštite od štetočina predstavlja nemogućnost efikasne kontrole konvencionalnim metodama, iako su i zahtevi tržišta za zdravstveno ispravnim proizvodima nesumnjivo značajan faktor konačnog opredeljivanja proizvođača.

Poznato je da sve više štetočina, koje se javljaju u zaštićenom prostoru, imaju i svoje prirodne neprijatelje koji se inače spontano javljaju u prirodi, ali obično mnogo kasnije u toku sezone. Kako bi uspostavili prirodnu ravnotežu između štetnih i korisnih insekata, što je temelj biološke zaštite, potrebno je uneti korisne organizme u zaštićeni prostor na vreme i u predviđenom obimu. Proizvodi firme KOPPERT koji se temelje na prirodnim neprijateljima glavnih štetočina potpuno su ekološki prihvatljivi, a pri njihovom korišćenju nema karence jer ne ostavljaju nikakve rezidue.

Upravo iz ovog razloga, povrće i voće u čijoj se proizvodnji koristi biološka zaštita, s pravom mogu nositi ekološku markicu, jer je tretiranje hemijskim preparatima vrlo restriktivno, uključujući i konvencionalne fungicide, prvenstveno kako ne bi smo ugrozili populaciju predatora. Kod upotrebe biološke zaštite u proizvodnji, poželjno je da objekti imaju izolaciju u odnosu na okolinu (anti insektne mreže). Ukoliko nema takvih mreža, dešava se da neke vrste štetnih insekata (npr. paradajzov moljac) stalno ulaze u objekte iz spoljašnje sredine i biološka zaštita često ne bude dovoljno efikasna. Ukoliko želite da koristite biološku zaštitu u proizvodnji u zaštićenom prostoru, najbolje je da se za to odlučite pre sadnje i da zaštitu započnete kada je nivo štetnih organizama u objektu nizak.

KRATAK OPIS ŠTETNIH ORGANIZAMA I NAČIN NJIHOVOG SUZBIJANJA

KALIFORNIJSKI TRIPS (Frankliniella occidentalis), DUVANOV TRIPS ( Trips tabaci) mogu prouzrokovati velike probleme u mnogim vrstama povrća i voća. Trips se hrani sisanjem biljnih sokova i za to bira najnežnije delove biljke, a najviše mu odgovara tek zametnuti plod. U slučaju jakog napada, na listovima se javljaju srebrnasto sive pegice sa tamnozelenim izlučevinama, kasnije dolazi do venuća listova i smanjene produkcije biljaka. Za razliku od virusa mozaika krastavca koji prenose vaši i koji uništavanjem vektora nestaje iz useva paprike, trips je prenosilac mnogo perzistentnijih virusa.

Najpoznatiji virus koji prenosi trips je TSWV virus (virus bronzavosti paradajza). Zbog svega navedenog vrlo je važno što pre detektovati populaciju, dok je brojnost još mala, a za to koristimo plave Horiver ploče.

Za biološku zaštitu Koppert proizvodi:

THRIPEX (Neoseiulus cucumeris) THRIPEX-PLUS (Neoseiulus cucumeris) i THRIPEX-V ( Neoseiulus cucumeris), naročito u početnim stadijumima razvoja populacije i u objektima sa kontrolisanom vlažnošću vazduha na nivou iznad 75%. Kada za pretpostavku imamo visoke temperature u objektima zaštićenog prostora, onda najčešće koristimo proizvode SWIRSKIMITE ( Amblyseius swirskii), SWIRSKI-MITE PLUS ( Amblyseius swirskii), SWIRSKI-MITE LD (Amblyseius swirskii), ULTRAMITE SWIRSKI ( Amblyseius swirskii), TRIPHOR-I ( Orius insidorus) i TRIPHOR-L ( Orius laevigatus).

Najnoviji proizvod za biološku kontrolu tripsa jepredatorska grinja LIMONICA (Amblydromalus limonica), koja se hrani prvim larvenim stadijumima, ali isto tako dobro kontroliše i belu leptirastu vaš. Koristi se u velikom broju povrtarskih i ukrasnih vrsta bilja, osim kod paradajza.

 

 

BELA LEPTIRASTA VAŠ ( Trialeurodes vaporariorum), VAŠ DUVANA (Bemisia tobaci)

Bela leptirasta vaš se ubraja u glavne štetočine na mnogim vrstama povrća i cveća. Poseban problem u zaštiti od ove štetočine je izrazito visoka otpornost na većinu insekticida. Tipičan simptom napada ove štetočine u početku je obilno lučenje medne rose po plodovima i listovima, a kasnije se na lepljivim naslagama razvijaju gljivična oboljenja. Štete nastaju i iscrpljivanjem biljaka jer odrasle jedinke intenzivno sisaju listove. Ova štetočina, kao i trips prenosi i viruse. Vaš duvana prenosi TYLCV virus (virus kovrdžavosti i žućenja lista paradajza) koji može izazvati i 100% štete. Ova štetočina najviše napada paradajz, pa prinos kod jačeg napada može biti smanjen i do 40%. Takođe predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji cveća. Za rano otkrivanje bele leptiraste vaši koristimo žute Horiver ploče.

Koppert za biološku zaštitu proizvodi: EN-STRIP (Encarsia formosa), ERCAL ( Eretmocerus eremicus), ENERMIX (mix Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus), MIRICAL i MIRICAL-N (Macrolophus pygmaeus = caliginosus), dok je za efikasno suzbijanje u paprici i krastavcu dovoljna populacija Amblyseius swirskii.

 

PARADAJZOV MOLJAC (Tuta absoluta, Lepidoptera) – je vrlo opasna štetočina, koja se najpre javlja u usevu paradajza ali napada i plavi patlidžan, papriku, krompir te još neke kulture. Javlja se i na korovima iz familije Solanaceae. Ova štetočina jeu stanju da smanji prinos paradajza i 50-100%, kao i da ograniči izvoz proizvoda u druge zemlje jer se u Evropi nalazi na EPPO A2 karantinskoj listi.

 

Tuta se može širiti letenjem ili nošena vetrom kilometrima, potom rasadom i gotovom robom. Preživljava na spontanoj vegetaciji i korovima iz familije Solonaceae. Brzo se razvija, za 24 do 38 dana. Minimalna temperatura za razvoj je 9oC. Štetu čini gusenica koja ne ulazi u mirovanje dokle god ima hrane na raspolaganju. Ženka odraslog leptira polaže 250-260 jaja na nadzemne delove biljke. Iz jaja se razvija gusenica koja buši list, stablo i plod. Prezimljuje kao jaje, gusenica ili odrasli leptir. Odrasli oblik je leptir sivosmeđe boje, dužine 6 mm, raspona krila oko 10 mm. Aktivan je noću, dok se danju skriva u lišću. Gusenica je žućkaste boje veličine do 9 mm i može se prepoznati po crnoj crti (kruni) iza glave. Gusenica preferira listove i stablo, te napada i plodove, ali samo zelene. Buši okruglaste otvore, a na ulazu se vidi ekskrement. Listovi mogu potpuno propasti, kao i plod na koji se naseljavaju gljivice. Ovu štetočinu najbolje je pratiti feromonskim klopkama.

Koppert ima dva rešenja: MIRICAL (Macrolophus pygmaeus ex. caliginosus), koji sadrži i odrasle jedinke i nimfe i MIRICAL-N, koji sadrži samo nimfe od kojih se sporije gradi populacija dovoljne brojnosti, manje je mobilan i obično se primenjuje kada imamo pojavu ove štetočine u oazama.

GRINJE – OBIČAN PAUČINAR ( Tetranychus urticae) – žute ili narandžaste boje, sa dve izrazite, tamne pege na leđnom delu. Dužina odrasle jedinke je do 1 mm. Odrasli oblici u zaštićenom prostoru prezime na konstrukciji objekta. Za grinje je karakteristično da imaju visok potencijal razmnožavanja, pa se u povoljnim usovima (visoka temperatura i niska vlažnost vazduha) populacija naglo povećava. Početni napad javlja se mestimično u tzv. žarištima. Zaraženo lišće puno je sitnih hlorotičnih tačaka, pa lišće postaje prošarano.

Karakteristika ove grinje je oblikovanje paučine na naličju listova, koja može u slučajevima jakog napada povezati više listova zajedno. Kasnije lišće žuti i suši se. Kod plodovitog povrća najveće štete izaziva na krastavcu, tikvicama, plavom patlidžanu, a manje na paprici i paradajzu, dok kod lisnatog povrća izaziva velike štete na celeru.  Kod jagode i maline takođe dolazi do pojave velikih šteta, pa je primena biološke zaštite u suzbijanju grinja neizostavna.

Koppert za biološku zaštitu od grinja proizvodi: SPICAL (Neoseiulus californicus), SPICAL-PLUS ( Neoseiulus californicus), SPICAL ULTIMITE (Neoseiulus californicus), SPIDEX ( Phytoseiulus persimilis), SPIDEND (Feltiella acarisuga).

 

LISNE VAŠI ( Aphis gossypii, Myzus persicae, Aulacorthum solani) – u zaštićenom prostoru prouzrokuju štete na skoro svim kulturama. Štete su vidljive na listovima, iz kojih vaši sisaju sokove, pa dolazi do njihove deformacije. Na ovaj način se prenose opasna virusna oboljenja. Vaši luče mednu rosu na kojoj se nakupljaju mravi i razvijaju gljivične zaraze. Rano otkrivanje populacije lisnih vaši izvodi se žutim Horiver pločama.

Koppert proizvodi za biološku zaštitu povrća i voća u zaštićenom prostoru: APHIPAR ( Aphidius colemani), APHIPAR-M ( Aphidius matricariae), ERVIPAR (Aphidius ervi) i druge preparate. U uslovima veoma visoke vlažnosti vazduha koristi se APHIDEND ( Aphidoletes aphidimyza), dok se za veoma otporne vrste vaši Aulacorthum solani i Macrosiphum euphorbiae koristi predatorska osa-proizvod APHILIN (Aphelinus abdominalis), mada deluje i na breskvinu vaš Myzus persicae.

Na samom početku vegetacije može se koristiti APHISCOUT (Aphidius colemani, Aphidius ervi, Aphelinus abdominalis, Praon volucre, Ephedrus cerasicola), miks parazitskih osica, pogotovu kada nemamo još poznatu populaciju vaši.

U drvenastim voćnim vrstama koristi se predatorska bubamara APHIDALIA ( Adalia bipunctata), dok se proizvod CHRYSOPA (Chysoperla carnea) koristi kako za kontrolu populacije vaši tako i za kontrolu populacije tripsa, bele leptiraste vaši, štetnih grinja, kao i jaja moljaca.

 

LISNI MINERI ( Liriomyza trifoli, Liriomyza bryoniae) – lisni mineri napadaju useve krastavca, paradajza, plavog patlidžana i tikvica, dok se na paprici vrlo retko javljaju.

Štete se mogu uočiti na listovima, gde nastaju karakteristični hodnici – mine, koje mogu biti vidljive na licu i naličju lista. Za otkrivanje ovog štetnog insekta koriste se žute Horiver ploče.

Koppert za biološku zaštitu proizvodi: MINEX ( Dacnusa sibirica + Diglyphus isaea), MYGLYPHUS (Diglyphus isaea).

KOMPOSTNA MUŠICA ( familija Sciaridae) – vrlo opasna štetočina, posebno u početnim fazama porasta useva. Može izazvati štete na rasadu i podlogama mnogih biljnih vrsta. U proizvodnji pečuraka predstavlja vrlo neugodnu i teško rešivu štetočinu, koja uzrokuje direktne štete. Direktne štete nastaju na mladom zasadu u vlažnom organskom supstratu, gde larve uništavaju koren i time prekidaju ulazne kanale za vodu i hranu te dolazi do odumiranja zasada.

Koppert za biološku zaštitu proizvodi parazitske nematode: ENTONEM (Steinernema feltiae).

ŽILOGRIZ ( Capnodis tenebrionis) – Larve nanose velike štete na korenu koštičavog voća, najviše na višnji i trešnji ali i na šljivi i kajsiji. Najčešće se javlja na jugu Srbije, ali se intenzivno širi i u Pomoravlju, a uočena je pojava žilogriza i u Sremu. Napad dovodi do potpunog propadanja zasada, što je bio slučaj i sa zasadima marelice u Dalmaciji. Očekivani let imaga je u maju i junu, kada polaže jaja u pukotine u zemljištu, u zoni korenovog sistema. Praćenje leta izvodi se specijalnim lepljivim pločama, a primena nematode u biološkoj zaštiti podrazumeva tretiranje nakon obilne kiše ili navodnjavanja. Nakon primene preparata, još jednom se obavlja zalivanje površine zemljišta oko osnove stabla.

U suzbijanju žilogriza se koristi preparat CAPSANEM – ( Steinernema caprocapsae) koja ulazi u telo larve i ispušta simbiotsku bakteriju koja se brzo umnožava, pretvarajući unutrašnjost larve u hranu za nematode. Inficirane larve brzo uginu, ali nematode nastavljaju da žive i da se umnožavaju u njenoj unutrašnjosti. Nakon što dostignu 3. stadijum infektivnosti, napuštaju larvu domaćina u potrazi za novim larvama žilogriza.

KUĆNA MUŠICA ( Musca domestica) i STAJSKA MUVA PECARA ( Stomoxys calcitrans) – Domaća mušica se obično razmnožava u hrpama stajnjaka u seoskim domaćinstvima. Ima do 15 generacija godišnje. Muva pecara ili stajska muva sisa krv domaćih životinja pa je neophodno obavljati redovnu kontrolu u seoskim domaćinstvima i na životinjskim farmama.

Koppert za biološku zaštitu proizvodi: APPIFLY ( Ophyra aenescens) za biološku kontrolu na farmama svinja i APPIWASP (Muscidifurax raptorellus) za govedarske farme.

DROZOFILA SUZUKI (Drosophila suzukii) je nova opasna štetočina jagodastog voća, poreklom iz jugoistočne Azije, koja je konstatovana još 2010. u zasadima maline i vinove loze u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. U toplijim područjima razvija se na prirodnoj vegetaciji i prezimljava hibernacijom u zemljištu. Ženke legu 380 jaja tokom perioda od jedne do dve nedelje, u grupicama 2 do 3. Na temperaturama iznad 20oC se vrlo brzo razvija populacija. Larve nanose velike štete plodovima bobičastog voća, a u manjoj meri koštičavog voća i vinove loze.

Koppert za biološku zaštitu koristi lovne klopke DROSOSANTRAP i feromon FLY FRUIT ATTRACTANT.